Radojica Perišić

Radojica Perišić
Radojica Perišić
Native name	Радојица Перишић
Born	1906; Kazanci, Nikšić, Principality of Montenegro
Died	April 1945; Lijevče Polje, Independent State of Croatia, modern-day Bosnia and Herzegovina
Allegiance	Kingdom of Yugoslavia
	Chetniks
Rank	voivode
Battles/wars	June 1941 uprising in eastern Herzegovina; Battle of Lijevče polje;
Awards	Order of the Star of Karađorđe;

Radojica Perišić (1906 — April 1945) was Serbian priest known as military officer of the Yugoslav Army in the Fatherland and one of the main leaders of the June 1941 uprising in eastern Herzegovina during the World War II. Perišić was born in Kazanci 1906.[1] During the World War II he was commander of the Gacko Brigade of the Yugoslav Army in the Fatherland. Perišić was killed by Ustaše in April 1945. The post-war communist historiography intentionally ignored the June 1941 uprising in eastern Herzegovina because it would contradict the communist narrative about rebels being led by communists. In period after the Fall of the Berlin Wall Gacko municipality proclaimed 6 June as their holiday in honor of the beginning of the uprising and held public ceremonies on 6 June as the Day of Gacko.

World War II

June 1941 uprising in eastern Herzegovina

At the beginning of the World War II Perišić was a priest of the Serbian Orthodox Church in Kazanci, Gacko, Eastern Herzegovina. When population of Eastern Herzegovina was subjected to genocide carried by Independent State of Croatia, Perišić inspired the local population to start a rebellion and defend themselves.[2]

Perišić commanded rebel units from villages Kazanci, Golija, Vratkovići and Dobrelji.[3] On 6 June Perišić led the insurgents from his village during the attack on local gendarmes.[4]

Since Perišić and Milorad Popović had a significant influence on population in part of Gacko county, while captain Bajagić on part of villages near border toward Montenegro, the rebels entrusted them to lead attack on Ustaše position in Avtovac and Fazlagića Kula on 28 June 1941.[5]

During the preparation for the attack on Avtovac, Gacko and Fazlagića Kula, Perišić sent a letter to Dramešina.[6] Avtovac, defended by 200 Croatian Home Guard, 50 Ustaše from Eastern Herzegovina and 20 Ustaše from Western Herzegovina, was attacked in dawn of 28 June 1941.[7]

Perišič was a leader of nationalist rebels, together with Manja Višnjić. The nationalist rebels established a battalion in November 1941, when communist also established their battalion.[8]

According to post-war sources published in communist governed Yugoslavia, Perišić met with Radoje Dakić and other members of headquarters of the communist detachment and agreed to cooperate in the struggle against Italian occupiers and Ustaše in Gatac county.[9]

Perišić was one of main organizers of gathering of the people of Gacko and Piva held on Ravno on 18 July 1941.[10] According to Chetnik sources Perišić was awarded with Order of the Star of Karađorđe and promoted to the rank of voivode.[11]

Rest of the war

In January 1942, the Partisans captured Boško Todorović, the commander and delegate of the Chetnik leader Draža Mihailović in eastern Bosnia, in the village of Vrba, near Gacko. He was captured together with nine other Chetniks, including Captain Radojica Rončević and Vidak Kovačević. The Partisans and their captives headed toward Partisan Montenegrin HQ in Nikšić, but they were intercepted by Chetniks commanded by the priest Perišić who released Bošković and arrested the Partisans. Against the order of Bošković, the Partisans were released.[12]

Perišić was commander of the Gacko Brigade[13] when he was killed together with 24 of his men[14] in a battle with Ustaše in April 1945 during the Battle of Lijevče polje.[15]

Legacy

The communist historiography intentionally ignored pre-22 June rebels in Eastern Herzegovina and Sanski Most because they occurred in the period of collaboration between communists and fascists, so it would contradict the communist narrative about rebels being led by communists.[16] On the other hand, the first Partisan battalion established in Gacko at the end of 1941 was named "6th June" in honor of the first date of the uprising.[17] In period after the Fall of the Berlin Wall Gacko municipality proclaimed 6 June as their holiday in honor of the beginning of the uprising and held public ceremonies on 6 June as the Day of Gacko.[18]

References

Aleksandar Stamatović, Kratka istorija Mitropolije Crnogorsko-primorske (Cetinje, 1999)
(Dulić 2005, p. 131):"The Serbs abided by the priest Perisic's advice and started a rebellion"
Istorijski zapisi: organ Istoriskog instituta i Društva istoričara SR Crne Gore. Istorijski institut u Titogradu. 2005. p. 238. Четама из Голије, Казанаца, Вратковића и Добреља је командовао поп Радојица Перишић.
(Karchmar 1973, p. 446):"On June 6, Radojica Perisic, the priest of Kazanci, led his villagers against the local gendarmes."
Ratna sećanja iz NOB, 1941-1942: zbornik sećanja. Vojnoizdavački zavod. 1981. p. 321. Pop Perišić i Milorad Popović su tih dana imali veliki uticaj na dio gatačkog sreza, a kapetan Bajagić na dio pograničnih sela Crne Gore. Kao takvima narod im je bio povjerio rukovođenje napadom na Ustaše 28 juna. Prema planu trebalo je istovremeno napasti Avtovac i Fazlagića kulu, a dijelom snaga i Gacko, radi vezivanja snaga do
Prilozi. s.n. 1966. p. 222. Pop Perišić je prilikom priprema napada na Avtovac, Gacko i Fazlagića Kulu poslao pismo u Dramešinu
Prilozi. s.n. 1966. p. 221.
(Kilibarda 1969, p. 128):"Идејни вођа националистичке струје постао је поп Радојица Перишић, заједно с Мињом Вишњићем и др. "
(Zeković, Đurović & Stanišić 1982, p. 128):"Радоје Дакић и чланови Штаба Одреда одржали су састанак са попом Перишићем, на којем су се до- говорили о сарадњи у борби против италијанског оку- патора и усташа у гатачком срезу."
{{harv|Cicmil|1966|p=31}:"У том смислу заказан је народни збор Пивљана и Гачана за 18. јул 1941. године на Равном. Главни иницијатори и покретачи за сазивање овог збора били су Марко и Милорад Поповић, Видак Ковачевић, поп Перишић, Марко ..."
Ravnogorska misao. Udruźenja boraca K.J.V. Draža Mihailović, U.S.A. 1984. p. 32. Поп-војвода Радојица Перишић, парох села Казнаци, а не града, био је првоборац у овом граничном селу према Црној Гори. Био је ... Раније је постао народни војвода и одликован орденом Карађорђеве звезде.
(Krstić, Krstić & Nikolić 2004)
(Tomić 1978, p. 237):"дана борбе, 4. апр. , Хрвати су у зору изненада напали четнике и нанијели им осјетне губитке, нарочито Гатачкој бригади, чији је командант поп Радојица Перишић том приликом погинуо заједно са 24 члана свога штаба и пратње. .."
(Redžić 2002, p. 579):"Међутим, тамо их је дочекао Вук Калаит са својим снагама и "витешким пуком прве дивизије под командом Ивана Ружића". У борбама на обе стране је погинуло много људи, нарочито из Херцеговачког и Омладинског одреда, дечака од 14 до 20 година из свих крајева Црне Горе. У овим борбама погинуо је и прослављени војвода херцеговачких четника поп Перишић са пратњом од 24 човека. Велике губитке претрпела је Гатачка бригада Херцеговачког четничког корпуса. Само у току једне ноћи изгинули су скоро сви њени борци. Под притиском усташа и комуниста, избегли народ, болница и комора, повукли су се на терен села Разбоја, где се налазила четничка ВК-а."
(Jovanović 1983, p. 589):"Поп Радојица Перишић, из Горњих Казанаца (Голија) један од четничких вођа у источној Херцеговини (гатачки крај). Погинуо у борби против усташа, априла 1945. године на Лијевче пољу."
Mandić, Petar. "Prva puška hercegovačka". Novosti. Večernje Novosti. Retrieved 28 April 2020.
Književnost. Prosveta. 2004. p. 7. Да је овај Устанак почео 6. а не 7. јуна, зна се и по томе што се први партизански батаљон, који је настао у Гацку крајем 1941. године, звао Батаљон 6. јун
Crnogorac, Svetozar. "DAN ZA ISTORIJU - 6. JUN 1941: Hercegovci započeli prvi ustanak u porobljenoj Evropi". Herceg TV. Herceg TV. Retrieved 28 April 2020.

Sources

Dulić, Tomislav (2005). Utopias of Nation: Local Mass Killing in Bosnia and Herzegovina, 1941-42. Uppsala University. ISBN 978-91-554-6302-1.CS1 maint: ref=harv (link)
Karchmar, Lucien (1973). Draz̆a Mihailović and the Rise of the C̆etnik Movement, 1941-1942. Department of History, Stanford University.CS1 maint: ref=harv (link)
Dimitriǰević, Boǰan; Nikolić, Kosta (2004). Đeneral Mihailović: biografija [General Mihailović: Biography] (in Serbian). Belgrade, Serbia: Institute for Contemporary History. ISBN 978-86-7403-095-0.CS1 maint: ref=harv (link)
Zeković, Veljko; Đurović, Milinko; Stanišić, Milija (1982). Nikšićki srez u NOR-u: zbornik radova. Centar za marksističko obrazovanje "Nikola Kovačević".CS1 maint: ref=harv (link)
Kilibarda, Gojko M. (1969). Nikšić u svjetlosti pedesetgodišnjice SKJ 1919-1969. g: (Monografski hronološki pregled nastanka i razvitka radničkog pokreta s posebnim osvrtom na period oslobodilačkog rata i socijalističke revolucije 1941-1945. godine) Kratak pregled sa uvodom i prilozima. Odbor za proslavu pedesetgodišnjice SKJ, SKOJ-a i SSJ opštine.CS1 maint: ref=harv (link)
Redžić, Vučeta (2002). Građanski rat u Crnoj Gori: Dešavanja od sredine 1942. godine do sredine 1945. godine. Stupovi.CS1 maint: ref=harv (link)
Cicmil, Obrad (1966). Durmitorski NOP odred i njegovo područje 1941-1945. Vojnoizdavački.CS1 maint: ref=harv (link)

This article is issued from Wikipedia. The text is licensed under Creative Commons - Attribution - Sharealike. Additional terms may apply for the media files.

[1] Aleksandar Stamatović, Kratka istorija Mitropolije Crnogorsko-primorske (Cetinje, 1999)

[2] (Dulić 2005, p. 131):"The Serbs abided by the priest Perisic's advice and started a rebellion"

[3] Istorijski zapisi: organ Istoriskog instituta i Društva istoričara SR Crne Gore. Istorijski institut u Titogradu. 2005. p. 238. Четама из Голије, Казанаца, Вратковића и Добреља је командовао поп Радојица Перишић.

[4] (Karchmar 1973, p. 446):"On June 6, Radojica Perisic, the priest of Kazanci, led his villagers against the local gendarmes."

[5] Ratna sećanja iz NOB, 1941-1942: zbornik sećanja. Vojnoizdavački zavod. 1981. p. 321. Pop Perišić i Milorad Popović su tih dana imali veliki uticaj na dio gatačkog sreza, a kapetan Bajagić na dio pograničnih sela Crne Gore. Kao takvima narod im je bio povjerio rukovođenje napadom na Ustaše 28 juna. Prema planu trebalo je istovremeno napasti Avtovac i Fazlagića kulu, a dijelom snaga i Gacko, radi vezivanja snaga do

[6] Prilozi. s.n. 1966. p. 222. Pop Perišić je prilikom priprema napada na Avtovac, Gacko i Fazlagića Kulu poslao pismo u Dramešinu

[7] Prilozi. s.n. 1966. p. 221.

[8] (Kilibarda 1969, p. 128):"Идејни вођа националистичке струје постао је поп Радојица Перишић, заједно с Мињом Вишњићем и др. "

[9] (Zeković, Đurović & Stanišić 1982, p. 128):"Радоје Дакић и чланови Штаба Одреда одржали су састанак са попом Перишићем, на којем су се до- говорили о сарадњи у борби против италијанског оку- патора и усташа у гатачком срезу."

[10] {{harv|Cicmil|1966|p=31}:"У том смислу заказан је народни збор Пивљана и Гачана за 18. јул 1941. године на Равном. Главни иницијатори и покретачи за сазивање овог збора били су Марко и Милорад Поповић, Видак Ковачевић, поп Перишић, Марко ..."

[11] Ravnogorska misao. Udruźenja boraca K.J.V. Draža Mihailović, U.S.A. 1984. p. 32. Поп-војвода Радојица Перишић, парох села Казнаци, а не града, био је првоборац у овом граничном селу према Црној Гори. Био је ... Раније је постао народни војвода и одликован орденом Карађорђеве звезде.

[12] (Krstić, Krstić & Nikolić 2004)

[13] (Tomić 1978, p. 237):"дана борбе, 4. апр. , Хрвати су у зору изненада напали четнике и нанијели им осјетне губитке, нарочито Гатачкој бригади, чији је командант поп Радојица Перишић том приликом погинуо заједно са 24 члана свога штаба и пратње. .."

[14] (Redžić 2002, p. 579):"Међутим, тамо их је дочекао Вук Калаит са својим снагама и "витешким пуком прве дивизије под командом Ивана Ружића". У борбама на обе стране је погинуло много људи, нарочито из Херцеговачког и Омладинског одреда, дечака од 14 до 20 година из свих крајева Црне Горе. У овим борбама погинуо је и прослављени војвода херцеговачких четника поп Перишић са пратњом од 24 човека. Велике губитке претрпела је Гатачка бригада Херцеговачког четничког корпуса. Само у току једне ноћи изгинули су скоро сви њени борци. Под притиском усташа и комуниста, избегли народ, болница и комора, повукли су се на терен села Разбоја, где се налазила четничка ВК-а."

[15] (Jovanović 1983, p. 589):"Поп Радојица Перишић, из Горњих Казанаца (Голија) један од четничких вођа у источној Херцеговини (гатачки крај). Погинуо у борби против усташа, априла 1945. године на Лијевче пољу."

[16] Mandić, Petar. "Prva puška hercegovačka". Novosti. Večernje Novosti. Retrieved 28 April 2020.

[17] Književnost. Prosveta. 2004. p. 7. Да је овај Устанак почео 6. а не 7. јуна, зна се и по томе што се први партизански батаљон, који је настао у Гацку крајем 1941. године, звао Батаљон 6. јун

[18] Crnogorac, Svetozar. "DAN ZA ISTORIJU - 6. JUN 1941: Hercegovci započeli prvi ustanak u porobljenoj Evropi". Herceg TV. Herceg TV. Retrieved 28 April 2020.